Diskus hernija je specifičan i neprijatan bol u donjem delu leđa koji moze nastati i iznenada. Naša kičma se sastoji od 33 pršljena koji su podeljeni na 5 regija (vratni, grudni, slabinski,  krstni i trtični deo). Između pršlenova nalaze se spečificni želatinasti jastučići, diskusi. Oni su elastična veza između pršljenova i sprečavaju trenje između njih. Pomažu u agilnosti i savijanju celog tela.

Može doći do više različitih problema sa diskovima kao sto su: prolaps diska (pucanje prstena diska), sekvestacija diska (tkivo se odvaja od diska i gubi se međusobna veza), degeneracija diska (posledica poremećaja u procesu izgradnje ali i razgradnje gradivnih elemenata diska).

Diskus hernija nastaje kao posledica prolapsa i prodora želatinastog jezgra u međupršljenske otvore. To vrši pritisak na korenove spinalnih živaca što može da izazove veoma jake bolove. Dolazi do delimične ili potpune rupture hrskavice fibroznog prstena diska. Problem sa discus hernijom najčešće se javlja između 30 i 60 godina i češća je kod muškaraca. Najosetliviji je disk C6-7 a simptom je bolest spinalnog nerva u području vratnog dela kičme.

Uzroci za pojavu diskus hernije:

Najčešće je starenje kada želatinasta masa postane manje hidrirana i dosta slabija. Drugi najčešći uzrok je povreda. Povrede dolaze usred fizičkog preopterećenja pa se zato nekada discus hernija naziva i kičmena kila. Pored ovih tu je jos i reuma ali I loš stil života, nepravilno držanje tela, manjak fizičke aktivnosti.

Simptomi : Glavni simptom je bol koi se moze javiti dok hodamo, ležimo, spavamo ili tokom bilo koje druge aktivnosti. Bol se ne mora samo osetiti u leđima, već ako se discus hernija nalazi u donjem delu leđa, bol se može osetiti u butinama i donjem delu nogu ali najintenzivnije u gluteusu. Ako je discus hernija u vratnom delu, bol se oseća u ramenima i gornjem delu ruku.

Vrlo je važno da se dijagnostikuje na vremež. Testovi za diagnostikovanje su: CT skeniranje (slika poprečnog preseka kičme) , Rtg (rentgenski snimak), Magnetna rezonanca, MGT (mijelografija ).

Lečenje:

Mnogo je načina za lečenje discus hernije u zavisnosti gde se ona nalazi i kakvi su simptomi. Lečenje se razlikue od pacijenta do pacijenta. Savetuje se izbegavanje bolnih pozicija, ali i konzumiranje lekova protiv bolova.

Više je vrsta terapije za discus herniju (dekompresija, fizikalna terapija...) Dekompresija predstavlja istezanje između pršljenova, dok se u fizikalnoj terapiji izvode vežbe pod budnim okom fizioterapeuta. Mnogi su ljudi našli rešenje u drugim metodama kao sto su masaža, kiropraktika, akupunktura, joga ,ali su one uglavnom kratkotrajne.

Ne može se reći da je život sa discus hernijom lak. Mora se promeniti životni stil. Pažnja se mora obratiti na položaj sedenja, telesnu masu, vežbanje i jačanje mišića, gde se najviše misli na mišiće leđa.

Vežbanjem se jačaju mišići ali i reguliše telesna masa. Najvažnije je ojačati mišiće trbušnog zida, leđa i gluteusa. Uz stručan nadzor i konsultacije sa trenerom, redovnim vežbanjem možete značajno smanjiti rizik od pojave diskus hernije ili je držati pod kontrolom.