U današnje vreme mnogo ljudi vezuje trening i vežbanje za dobar izgled, bolju funkciju tela, ali ovde smo upravo da bi saznali nešto više o vežbanju i koliko je bitno da se trenira zbog zdravlja.

U nastavku naše priče sledi zanimljivih 5 činjenica zbog čega su ljudi koji treniraju otporniji na viruse..

1. Jači imuni sistem/imunitet

Imunitet je sposobnost organizma da se odupre i odbrani od virusnih, gljivičnih, bakterijskih infekcija i raznih bolesti.
Odavno nam je poznato da redovna fizička aktivnost pozitivno utiče na naše zdravlje, uticajući i na imuni sistem. Nekoliko naučnih studija pokazalo je da, intenzitet, tip i trajanje fizičke aktivnosti doprinose našem imunom sistemu.
Umerena fizička aktivnost, poput lagane šetnje par puta nedeljno može da pospeši imunitet i dosta je značajna za starije osobe. Blaga do umerena redovna fizička aktivnost značajna je i može da ublaži simptome infekcija gornjih disajnih puteva.

 

2.Umanjuje stres

Ljudi koji praktikuju redovnu fizičku aktivnost imaju smanjen nivo stresa, takođe upravo ti ljudi mnogo bolje podnose stresne situacije u odnosu na osobe koje ne treniraju.
Bilo koji oblik fizičke aktivnosti će pozitivno uticati na naše zdravlje i smanjiti stres, i pojačati lučenje endorfina - hormona sreće. Tokom vežbanja se fokusiramo na pravilan pokret vežbe, i na sam trening što nas čini manje anksioznim i depresivnim.

3.Značajno utiče na zdravstveni status

Kažemo da je život današnjeg čoveka brz. Tehnologija je uzela mah, previše sedimo i ne krećemo se dovoljno.
Ljudi koji redovno treniraju, imaju više kondicije, bolje raspoloženje, i više energije, uravnoteženu telesnu težinu, poboljšan nivo šećera u krvi, poboljšan nivo zaštitnog holesterola (HDL), smanjen rizik od stvaranja krvnog ugruška krvi u krvnim sudovima, smanjen krvni pritisak. Dokazano je da na mnoga oboljenja fizička aktivnost deluje pozitivno, da daje rezultate u terapiji a posebno u prevenciji. U to spadaju osteoporoza, karcinomi dojke, debelog creva, tumor prostate i pankreasa, i generalno prerani mortalitet. Sve bolesti vezane za srce i krvne sudove, za metabolički status, uključujući i nivo šećera. Takodje ravni tabani, alergije deformiteti kičme, astma, hipertenzija, dijabetes, ali i hronične respiratorne bolesti.

4.Zdravija ishrana

Odmah na početku ove činjenice citiraću Hipokrata: „Sve što hranom unosimo u naš organizam gradi nas i menja, od toga zavisi naša snaga, zdravlje i život. Neka hrana bude tvoj lek, a ne lek tvoja hrana."
Dakle zdrava i pravilna ishrana je neophodna za dug i zdrav život, a obično se trening vezuje za zdravu ishranu jer smo svesni da bez odricanja na ta dva polja nema rezultata.
Naše fizičko, duhovno i mentalno stanje povezani su sa ishranom i zato se kaže ''Ti si ono što jedeš''..
..dok loša ishrana podrazumeva unos premalo ili previše hrane, i nedostatak neophodnih nutrijenata, koji su organizmu svakodnevno potrebni, kako bi obavljao svoje fiziološke funkcije. Nepravilna ishrana je konzumiranje hrane koja sadrži premalo dijetalnih vlakana, dosta nezdravih, šećera, masti i soli.

5.Jačanje organizma

Jačajmo celo telo. Fizička aktivnost će nam sigurno pomoći da ostanemo fit i bolje izguramo neprijatnosti poput virusa, prehlada, gripa sa kojima možemo da se suočimo. Kada smo napadnuti od strane tog ''nevidljivog neprijatelja'' ponekad osećamo bolove u mišićima, glavi, vratu, celom telu. Osećamo nemoć ali nam redovna fizička aktivnost može pomoći da brže stanemo na noge posle preležane bolesti.