Vežbanje i zdravlje - neraskidiva veza

Tokom istorijskog i ontogenetskog razvoja i sazrevanja čoveka, fizička aktivnost je oduvek imala ogroman egzistenciajlni, zdravstveni i socijalni značaj jer je omogućila čoveku da živi, radi, prehrani svoju porodicu i sebe, odbrani se, sačuva i unapredi svoje zdravlje. Zbog njenog opšteg pozitivniog uticaja na zdravlje, kao i na samu prevenciju mnogih oboljenja, ona nesumnjivo mora predstavljati sastavni deo njegovog života i njegove svakodnevnice.

S obzirom na to da svaka osoba predstavlja niz specifičnih osobina samim tim i potreba, da bi fizička aktivnost bila dozirana u cilju očuvanja ili unapređenja zdravlja, ona mora biti prilagođena prema svim faktorima koji određuju i definišu telesni, psihološki i zdravstveni status kod određene osobe. Prvi korak u ovom procesu mora biti procena celokupnog statusa osobe koji određujemo na osnovu uzrasta, pola, morfoloških karakteristika, motoričkih i kognitivnih sposobnosti, zdravstvenog statusa i drugih specifičnih stanja. To znači da jedino individualno dozirana fizička aktivnost može imati maksimalni zdravstveni benefit na pojedinca.

Poznato je da se aerobnom i anaerobnim oblicima trenažnih stimulusa može uticati na funkcionalnu i radnu sposobnost kroz unapređenje kardio-vaskularnih i respiratornih sposobnosti organizma. Vežbanje takođe može dovesti do smanjenja količine potkožnog masnog tkiva, i na taj način uticati na smanjenje srčane frekvence u mirovanju. Neka istraživanja su pokazala da masno tkivo u povećanoj količini može ometati dejstvo autonomnog nervnog sistema kroz dejstvo na simpatičku i parasimatičku aktivnost. To znači da se redukcijom masnog tkiva regulisati varijabilnost srčanog rada kroz uspostaljanje simpatovagalnog balansa. Osobe koje su fizički aktivne imaju upola manji rizik za nastanak srčanih oboljenja.

Redovno vežbanje smanjuje krvni pritisak, nivo holesterola, rizik od šloga, šećerne bolesti, osteoporoze, pomaže kod nesanice. Jednom rečju pruža bolji kvalitet života u poznim godinama, pa su stoga osobe koje redovno vežbaju u starosti aktivnije. Po nekim istraživanjima koja su ražena u Americi dokazano je da vežbanje po pet minuta tri puta nedeljno smanjuje rizik od demencije. Vežbanje nije uspešno samo u borbi protiv viška kilograma već je lek za skoro sve zdravstvene probleme.

Vežbanje je prevencija zdravstvenih problema. Bolji kvalitet života, dobijanje samopouzdanja, sticanje imuniteta, povećanje nivoa energije, estetski izgled , oslobađanje od stresa su razlozi zašto treba vežbati.