Poznata su saznanja da je čovek veoma rano uvideo pozitivan znacaj fizičkog vežbanja na organizam. Njegov značaj nije samo na fizičkom planu, već ono pozitivno utiče i na mentalno stanje čoveka. Redovna fizička aktivnost povečava nivo dopamina i serotonina u mozgu koji su povezani sa poboljšanjem zadovoljstva. Takođe vežbanje povećava lučenje endorfina koji je zadužen za poboljšanje raspoloženja i energije. Takođe osobe koje redovno vežbaju bolje razmišljaju, rasuđuju, uče…

Pokret je osnova svakog života i kao takav ne sme da manjka ili potpuno nestane. Gojaznost je jedna od načescih oboljenja savremenog čoveka, a najbolja terapija, pored kontrolisane ishrane je vežba.

Umerena fizička aktivnost ključna je kod održavanja zdravlja i regulisanja gojaznosti.

Osobe koje nisu fizički aktivne imaju dvostruko veće šanse da obole od kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa i gojaznosti. Češća je i pojava karcinoma debelog creva, visok pritisak, osteoporoza, masnoće u krvi…Vežbanje se preporučuje i kod starijih osoba. Ustanovljeno je da čak petnaestominutna šetnja kod starijih ljudi može da sprecči demenciju i slična stanja. Manjak energije se ne dešava zbog manjka odmora, već zbog nedostatka kretanja.

Činjenica je da je čovek današnjice smanjio fizičku aktivnost. Aktivnost je ljudska vitalna potreba. Specifičnim programom vežbanja može se nadoknaditi nedostatak kretanja. Ozbiljno su smanjene i ugrožene motorne sposobnosti, pre svega brzina, snaga, i izdrzžljivost. Novo vreme favorizuje um, tako da se čovek umara više psihički nego fizički. Taj psihički zamor na random mestu samo subjektivno umara fizički čoveka, tako da on slobodno vreme provodi odmarajući pasivno (uz neku knjigu ili film), što dodatno dovodi do neaktivnosti.

Došlo se do saznanja da čovek današnjice ne moze živeti bez odgovarajuće fizičke aktivnosti. Vreme je da se skrene pažnja i da se povede briga društva i pojedinca da fizička aktivnost postane navika u da se uvrsti u svakodnevni režim života.